А са друге стране, сваки месец је било, ''е, овај месец уплаћујем нет, па нек' иде живот''. И онда се испрече неке ствари, као плаћање хране, воде, струје (јбт, уплатиш нет, и таман се окачиш, а онда дође баја из ЕПС-а и отфикари кабал са бандере), ђубре...Да јебено ђубре и одношење истог, и шуњава накнада за грађевинско земљиште ( који глуп појам, јебо ја оног паметног који га је и дефинисао законом, које курац грађевинско земљиште, кућа направљена пре 20 и кусур година, отад ништа није грађено, и тад су папрене таксе плаћене), ми је претходног месеца избило из џепа 11000 динара, које сам планирао за неке друге ствари да дам. Него, јбг, сила Бога не моли, и ако ништа друго, бар сам то срање скинуо са бриге.
Но, шта је ту је, идемо даље, некако смо се снашли за нет.
Да је година претходна била сјебана, знате то и сами, нећу вас подсећати доданто на то.
Некако сам сав постао апатичан према свему. До скоро ме је погађало све што се дешавало око мене, али једноставно више немам снаге да се нервирам, борим и цимам. Како вода носи, тако ја пливам, што мање отпора то боље. Искључиш мозак, не мислиш и ау пизду материну све.
А време јебено лети ли лети. Већ скоро Мај стигао, никако да се опасуљим. А и како, кад сам јебени леминг постао. Устај, кафа, пљуга, прање косе, аутобус, посао, пљуга, посао, пљуга, посао, аутобус, драгстор, пљуга, доручак/вечера, комп, кревет. Сваки јебени дан последњих пола године тако. Више ми се смучило. Ортаци нестали трагом, а и ја се нешто нисам трудио да одржим неку везу претерано, сви нешто надркани, у некој фрци, журба, хаос, 2012, ванземунци, Билденберг....
Ако ништа друго, бар се нисам угојио ништа претерано. Мала рекапитулација те теме:
2009. година - 140 кг
2010. година, Мај месец - 86кг
2011. година Април месец - 90кг.
Само четири за годину дана, а провукао сам се кроз две свадбе (на првој се олешио као звер и као што каже Робин Хик Кук, ''пао испод стола, отрован од алкохола'', на другу нисам ни отишао, поучен искуством са прве), пешес слава и тушта и тма рођендана и осталих битних и не толико битних разлога за дефрагментацију прасића са ротирајућег ваљкастог тела.
Што би рекао Борат , грејт суксес, ЈЕС.
А било је и ружних догађаја.
Први, угинуо ми мачак Ђоле. Јес' је био мало блентав, али је био краљ. Покачио се са неким другим мачком у насељу и попио канџу у плућно крило. Водио га код ветеринара и шта све не, али му није било спаса.
Потом, морао сам да се растанем од лајке. Јбг, истекла регистрација, почео мотор да се квари, ухватила је рђа са свих страна...Све нешто уз клинац.
Потом поче и она криза да удара, а ја шта ћу, распродај делове од компа. Скоро два месеца сам био без кутије са трубадурима, и могу рећи да ништа нормално на телевизији за то време нисам видео, не рачунајући Discovery и National Geographic. Мада и тога ми пун курац, само емисије о Другом Светском рату, напамет сам све више научио, а нови програми су...благ израз, затупљујући, почев од тога како нека тамо Американка пизди што јој мајстори нису погодили лепу боју храстовине на дршкама поред сераоне. Гледам и неверујем.
Једина добра ствар која се десила је то што сам некако набавио новог љубимца, тачније мачка, овог пута чистокрвног сијамца. Назвасмо га Гери, по Сунђер Бобовом пуж-кучету. Мада и нисмо далеко, пошто је научио да доноси ствари које му се баце, као да је кер, а не мачка.
И он није баш у винкли, али ме то ништа не чуди, јер све животиње су на неки начин биле чудне које су дошле у ову кућу. Дал' им је Меркур у Венери или неки други курац, али углавном, мачак је у трипу да је куче, куче је у неком трипу да је човек, мачак режи кад долазе гости, а куче седи на столици док ја пијем кафу седећи на земљи у дворишту. Све у свему, нормалан дан код мене.
Углавном весело.
А сад нешто мало другачије теме.
Пошто сам протеклих пола године провео као пасивни посматрач, дошао сам до неких веома чудних и надасве забрињавајућих закључака, барем по некој мојој логици.
Стварно је са омасовљавањем доступности интернета ова планета постала не глобално село, него распала вукојебина. Неким тотално безвезним стварима се придаје толико значаја да је то нездраво. Ко је шта обукао, шта је ко рекао на фејсу, да ли је овај или онај испао будала у некој тамо Фарми...Мислим јеботе, не мош' се дише од количине отпада којима смо запљуснути. Превише података, премало информација.
Друго шта сам приметио, да је комуникација међу људима тотално отишла у курац. Прост пример, приликом једног изласка у град ( скоро једини током ових по године), гледам лика како прилази риби у кафићу, почиње разговор и риба успаничено зове обезбеђење. Игром случаја знао сам лика који је радио као избацивач и питао га после шта је то толико уфркисало ту рибу да је натерало да позове обезбеђење. Каже ми човек да је лик питао девојку да јој плати пиће, пошто му се свидела...Јеботе.
Шта треба, месец дана унапред телепатски да јој најавиш, попуниш обрасце и формуларе, па ако прођеш комисију, онда може пиће. Ако погледаш рибу испод ока, одмах си чудак и крипер.
Или можда човек није имао фејс, а она јадна не разуме говор више него само зна за чет....Стварно ми више није јасно ништа.
Политику сам престао да пратим, јер видим да су се ови буљаши тако уцементирали на прамцу овог нашег Титаника ни да их јебена Халејева комета не би избацила из лежишта ако нас погоди. Само се питам како ће се спасти, јер је све покрадено што се покрасти могло, а чамци су бушни и однети одавно. Једноставно, боли ме паја да се цимам, кад ионако ништа што урадим нема ефекта, правим се луд и гледам само својима да створим нешто (хаха, добар фазон).
Никако да се одлепим од ове теме, сваки пут кренем са неком причом тотално левом, а онда завршим са рантом по дешавањима у овој нашој Недођији. Као да ме неко наговара са стране да пишем о томе, а сваки пут кажем себи да нема шансе опет. Но јебига, изгледа да ово све претерано утиче на мене, или ја допуштам да утиче на мене, како год окренем, увек завршим на истом.
И тако, док покушавам да мало мозак натерам да ради на вишим фреквенцијама него уобичајено, не бих ли написао нешто иоле паметно, дошао сам до зида, барем за данас. Лепо је отворити мало вентил, макар и на сат времена, чисто да испустим мало притиска који се нагомилао испод скалпа.
Даље опуштање следи наредних дана, уз неке ведрије теме. Stay tuned....
