Ringla

Jednog lepog septembarskog dana, dok setah po svome rodnom gradu, u izlogu jednog komp-shopa mi zapade za oko jedan oglas: "Potreban serviser".Zastah na trenutak da malo bolje osmotrim,jer mi se ucinilo da nisam video taj oglas.Razmislih nekoliko sekundi o tome da li imam dovoljno znanja za takav posao, prelomih u sebi i uhvatih se za kvaku.'Dobar dan' rekoh, videh oglas u izlogu da vam je potreban serviser, pa pomislih da proverim da li je radno mesto jos uvek upraznjeno'.'Jeste', odgovori mi covek, 'izvoli sedi da porazgovaramo o kvalifikacijama koje imas'.'Kvalifikacije', pomislih u sebi, 'koje crne kvalifikacije,zaludjujem se kompovima od '99 pa naovamo,cisto kao hobi,mada mi ni skola nije daleko od tog smera bila'.'Pa, imam relativno solidnog iskustva sa radom sa kompjuterima i mozda bih mogao da dodjem na neki probni rad cisto da vidite kako cu da se pokazem'.Razgovor poce da tece onda ubrzanim tokom i nakon nekih 20-ak minuta razmenjivanja osnovnih formalnosti covek mi rece da ce me mozda pozvati sutradan da dodjem na probni rad.'U redu, cujemo se sutra onda', izadjoh iz radnje, kretoh ka kevinoj radnji, i dok sam pripaljivao cigaretu pomislih u sebi sta mi bi da svratim i raspitujem se, jer kakve sam srece bio do sad, nista me ne bi cudilo da telefon ne zazvoni sutra ujutru...

*FAST FORWARD IN TIME ABOUT 61 DAYS FROM SEPTEMBER 2nd*

3. Novembar.Ponedeljak.Pre sam veoma mrzeo ponedeljak, jer je on oznacavao pocetak jos jedne smorne skolske nedelje.Isto tako je kasnije oznacavao i dan kad cu se probuditi u 6 ujutru uz dernjavu 'USTAJ VOJSKO' od strane dezurne paljevine u bataljonu 2 brigade KOV.Ali sada se sve promenilo.Pogledam na sat.Deset casova i neki sitnis minuta.Razmisljam brzinski:tusiranje,dorucak,kafa,provera mail-a, u bem ti zivot vec je 10:25, zaebi dorucak, daj cale tu kavu da srucim na brzaka, ulecem pod tus, uh zivote sto je ladna ova kada, u bre kevo, kad stize da potrosis svu toplu vodu iz bojlera, brijac tup, ja iskasapljen kao da me je klalo pola cete janjicara sa tupim i zardjalim jataganima..Izlecem iz kupatila sa relativno malim sansama da spazim Djoleta koji se izlezava ispred ulaza u doticnu prostoriju, gazim ga sasvim slucajno na rep, i on meni isto tako sasvim bez ikakve ljutnje zariva kandze u Ahilovu tetivu, u sekundi skacem u vis, plocice klizave a papuce polu-plasticne i ja sa svih svojih 179 cm visine se opruzam na ladan beton.Zamislih se u trenutku dal' da kukam il' da se smejem.Ma opusteno, rekoh sebi, ustadoh i krenuh ka vratima od sobe.Dograbih stvari na brzaka, cigare-tu,telefon-tu,kljucevi-tu,prenosni hdd-tu, proverim jos jedared dal' sam sve pokupio i pedala do kola.Spidiram ka gradu,vozeci slalom ulicom kao Ajriton Sena niz Nirnberg, i nakon 10 minuta turiranja,naglih kocenja i pokazivanja nekoliko nepristojnih gestikulacija rukom jednom tatinom sincicu u automobilu pored mene stizem na svoje finalno odrediste.'Dobro jutro sefe,sta se radi'.'Gledam sad ovu profakturu sto su nam poslali iz Bg-a, zaboravili CPU za onu masinu sto treba danas da sklapamo da stave'.Da, dobio sam posao.Plata nije losa, al sto mi je jos bitnije, ispostavilo se da je sef mnogo kul lik, i da ne pravi problem ako zakasnim na posao, ili zaboravim da update-ujem NOD32..'E zivote dal' onaj njihov komercijalista ponekad ukljuci onaj sundjer sto ima umesto mozga?', sef me pogleda upitno i dve-tri sekunde kasnije obojica pocesmo da se valjamo od smeha..'Nema veze pozajmicemo od kolega dva-tri lokala nize od nas,pa kad stigne, vraticemo'.Receno-ucinjeno.Kolege su ispale kul likovi i pozajmili CPU i zavrsismo posao.Kako je vreme polako odmicalo, ja sklapao masine i spremao se da dostavim komp na kucnu adresu, tako su sve vise i vise stvari pocinjale da bivaju ludje i smesnije.Prvo je negde oko podneva usla jedna sasvim simpaticna bakica,sa sve cegerom, sesircetom i miomirisima kragujevacke Zelene pijace( a i jos nekim produktima doticne institucije) i pogledom trazila nesto po rafovima.Posto je sef otisao do banke da uplati pazar, ja izadjoh iz servisa da usluzim gospoju.'Izvolite, kako vam mogu pomoci?',upitah, a bakica ni pet ni sest nego me upita 'Jelte, sine, jel' drzite vi ringle za sporete?'.'Ne gospodjo,drzimo samo kompjutersku tehniku'.'U redu,hvala', rece bakica i izadje iz radnje.Petnaestak sekundi kasnije, poceo da razmisljam da pozovem Hitnu Pomoc, posto sam poceo da se gusim, od silne navale smeha i suza koje su proizilazile iz prethodnog razgovora.... Nastavak sledi prvom prilikom....