Retrospektiva '08

Sedim na nekoj iskrivljenoj gumi od TAM-a i razmišljam: 'Još samo pola sata ostalo'. Taman da prošetam još jedan krug i popušim još jednu pljugu, poslednju koja mi je ostala u ovom paklu. Ustadoh, zategoh opasač , pritegoh čizme i polako kretoh. 'Samo da zamaknem za one parkirane bagere i na konju sam', pomislih, i kretoh polako. Nogu pred nogu, korak po korak, 729 koraka dok se obiđe ceo PTS. Pogledam na sat, tacno 01:30. 'Lepo, još po sata'. Idem polako, ne žuri mi se nigde, hladno je k'o da je oktobar mesec, a u stvari je april. Od strane Žiče počinje neka magla da nadire, još uvek polako, prvo par pramenova, a onda sve više i više, i u roku od nekih desetak minuta nađoh se u potpunoj belini. Čudan je osećaj kad vas obuzme belina u sred noći. Nekako se osećam neprijatno. Sve dobije nekakav čudan odsjaj. Igraju se senke. Ili se to igra moja podsvest. U sekundi mi prođe gomila nekakvih gluposti kroz glavu. I sjuriše mi se žmarci niz kičmu. Nisam ni sujeveran, niti nešto posebno plašljiv, ali mozak ima tu čudnu tendenciju da se igra sa vama kad mu se jedno čulo ukine. Počnu čoveku da se priviđaju razne čudne stvari( kao što bi rekao jedan moj drug: 'učinilo se tebi i onda u gradu da ti je ona rekla da možeš da je u'vatiš za sisu, pa si popio šamar' ). Krenem dalje polako, osluškujući okolo, i krenem da pripaljujem cigaretu. Osvrnem se da vidim koliko sam daleko od stražarske kućice i nastavim da koračam polako. Mrtva tišina okolo, kao za inat, ni cvrčak da se oglasi. U daljini mi se učini kao da nešto protrča kroz park. Prenuh se i počeše graške hladnog znoja da izbijaju na čelu. Mislim se u sebi, 'šta ako je neka budaletina pijana upala u park, pa oće da se zajebava okolo? Šta da radim ako je stvarno neko upao u PTS?' Polako skidam pušku sa ramena, doduše praznu i instiktivno stavljam na gotovs. Repertiram brzo, i otkočim, čisto da napravim neku buku, nek' ga uvati zort malo. Kao što je i mene. Još jedan korak napred. Zastanem i slušam. Tišina k'o u grobu. 'Šta se bre ovo dešava u pizdu materinu? Da nije došla smena, pa me sad loži okolo? Ako jeste, ima da mu presedne kasnije' mislim se u sebi. Tad se začu nešto iza mene. Pretrnuh u momentu. Strah me da se okrenem, strah me da pomislim da se okrenem, strah me od Boga, od side, od nemaštine, strah me od sebe samog. Okrenem se brzo. Ništa tj ničega nema. 'Mora da sam počeo da se tripujem od ove magle', pomislih. Okrenuh se i nastavih dalje sa sve puškom na gotovs. Opet neki tup zvuk negde u daljini ali mi se čini kao da mi je pored uveta. Srce udara, mislim da ga dežurni parka čuje. I onda opet tišina. Sad mi već nije svejedno. Do sad me je samo strah hvatao, al' sad počinje i panika. Stojim i osluškujem. Tajac. Jedno pet minuta se ništa ne dešava, ja napet kao pokeraš koji čeka poslednju kartu. Mislim da me nešto dotakne sad, skočio bi iz mesta više nego Dragutin Topić iz zaleta. Kretoh polako napred. Jedan korak, dva, tri...Pređoh nekih desetak metara. 'Mora da je neka dzukela, puna ih je kasarna, k'o Beograd narkomana'. Taman sam se malo opustio i krenuo napred, kad na nekih pola metra ispred mene ispod jednog dajca se začu neka buka, ja se sledih u momenu i tad izlete zec ispred mene, ja skočih uvis kao da sam pipnuo dupetom vrelu ringlu, ispade mi gas maska iz torbe, ja se savijam da uzmem masku kad za zecom izleće ker i tada radim 'atomski spreda'. 'Gotovo, izgibo' k'o Mančester Junajted', pomislih. Ležim na asfaltu i ražmišljam šta bih sad rekao dežurnom kad bi naišao slučajno odnekuda. Samo što sam to pomislio, začuh odnekud: 'Brate, dal si ti normalan? Što bre ne ode u spavaonu da legneš k'o čovek, dežurni kasarne hrče k'o da struže cerovinu motornom testerom'. Stigla mi je zamena konačno. 'Ništa me ne pitaj molim te, nego daj jednu pljugu, da se povratim u život'. Narednih pola sata smo se valjali od smeha kad mu ispričah sta se desilo. Dadoh mu pušku, masku i evidencioni dnevnik i rekoh mu da posebnu pažnju obrati na zeca, i brzim korakom se uputih ka spavaoni, da ugrabim bar po sata sna. Palim poslednju uštekanu cigaretu, i brzim korakom odlazim u maglu...