Gilje

Elem, pošto je ovih dana tako lepo napadao sneg, i ja tako lepo i iznenada nekoliko puta dnevno prao noge, a da nije bilo samoinicijativno ( sad bi moji drugari rekli: '' Ti samoinicijativno ni dupe ne bi brisao, nego što moraš zbog posla'' ), rešio sam da se častim (pazi ovo, častim :D ) sa jednim novim, miriše-na-štavljenu-kožu, sjajnim parom patika. Stejdz je bio postavljen, čekalo se samo da završim sa poslom pa da procunjam po gradu da pogledam izbor i cene.

Završi se radni dan, ja lepo zapucam do kevine prodavnice, pokupim nju i sestru, i krenemo u avanturu pronalaženja jeftinih a dobrih tidzica ( to jeftino a dobro nikako ne ide zajedno, al' braća čajnizi su nas naučili da se sve može ako se 'oće :) ) za moju malenkos'. Pošto mi je auto ostao naravno zatrpan u garaži, a napolju sneg do kolena, uvideo sam da će da padne još jedno pranje nogu..Ako ništa drugo, neće noge da mi smrde na pacova koji je crk'o i tri dana stajao u plastičnoj kesi na jakom suncu, kad budem ušao u radnju.

Posle dvajes' minuta natezanja sa ključevima i katancima od radnje, kretosmo ka prvoj destinaciji gde ćemo možda ostaviti novce u vreći, a poneti par gilja...Ulazim u jedan sport-shop u blizini centra grada, sve miriše i šljašti, i očekujem neku nafuranu prodavačicu u ranim dvadesetim sa većom zapreminom sisa nego mozga, a dočekuje me gospoja u srednjim četrdesetim..
-Dobro veče, izvolite?
- Jel' imate nešto od Reebok ili Converse patika?
- Imamo naravno, izvol'te pogledati..

Prvi model, nešto sa nekim šljokicama i moja keva se naravno u'vati odma' za njih.
- Jao vidi što su lepe, baš bi ti lepo stajale, istakle bi ti oči u prvi plan...
- Jao, stvarno su lepe, ako 'oćeš da postanem guzo-ljub, a baš bi mi i oči istakle, prvog bi me izgazili čim se svetlo zagasi u nekom noćnom klubu...a i nešto ne verujem da imaju moj broj..

Pošto nađoh jedan model od Convers-a koji mi se svideo, zamolih ja prodavačicu da mi donese broj da probam...Naravno kakve sam ja kurate sreće uvek, moj broj nisu imali, i posle ubeđivanja sa kevom i sestrom, odlučismo da napustimo ovaj fini establišment i ponovo se zaputimo u potragu za Svetim Gralom...Mada mislim da bi ga i Indijana Dzons pre našao, nego što ću ja naći patike koje mi se sviđaju i broj da mi odgovara...

Radnja druga. Ulazimo unutra, a radnica zasela na telefon, jebe joj se za mušterije, k'o Saši Matiću za boju košulje. Razgledam po radnji, jedne gilje deset soma, druge dvanaest, treće dvanes' ipo, četvrte sedam soma ( ove su izgleda model iz mladosti Gavrila Principa, i po dizajnu, a i po mirisu bogme). Na stranu to što su skupi k'o đavo i što im radnica ima IQ k'o člankovita glista (izvinjenje glistama), jedan model mi zapade za oko.
- Izvinite, jel' imate ovaj Adidas, broj...Izvini ti, jer vidiš da pričam na telefon? Bože, kakav je ovaj narod danas ne zna ni za osnovnu kulturu..' I ja sam mu onda rekla da može da me ima, ako mu tata da onaj njegov Audi, jeste onaj sivi, F4 ili kako već nije bitno, mnogo lep auto...'
Ja sam samo stao sa otvorenim ustima, što se, verujte mi ne dešava tako često. Prvo sam mislio da je oteram u tri lepe šargarepe, al' se setih da sam došao sa kevom i sestrom. FAK, nema veze, saznaću gde živi pa ću lepo da joj se pokenjam u sanduče...
- Kevo, 'ajmo, potrošiću ovih DVADESET HILJADA na drugom mestu.. !KLIK!
- Izvolite, kako mogu da vam pomognem?
- Jel' možete da mi pokažete kuda da pređem preko snega do ove radnje preko-puta vas?

Radnja preko-puta ove druge. Fino, sređeno, čisto, mada malo starinski, ali kul mesto. Modela mali milion. Ugledah jedan Converse opet, al' munem, devet ipo 'iljada..Malo li je, na ovo 'ladno vreme. Doduše imao sam nekih četir' u kešu a i baba rešila da se ispruži za jedan ček...
- Jel' imate ovaj Converse, broj..
- To je zadnji par, što nam je ostao, ček' da vidim, da samo još taj jedan, 45.
- A ovaj ovde dole?
- Isto zadnji, 43.
- Ovaj?
-42.
Vidim ja da neće da izađe na dobro. 42 sam nosio u osmom razredu osnovne škole. Reših da prekratim muke i sebi i radniku i kevi i sestri ( ne nije fazon Zorana Cvijanovića i 'malvo me žvuljaju' ) i da se zaputim u neki drugi gilja-šop.

Kaže keva, 'ajmo do patikarnice 'Čale' u Ivo Lole Ribara. 'Ajd, šta ima veze, nek' se barem prodavci patika u gradu ismeju meni i mom pokušaju da spakujem nogu u patiku za dva broja manju dok mi sa smeškom na licu govore kako mi odlično stoji. Al' ko se zadnji smeje, najsladje se smeje, a ja večeras sedim u zadnjem redu u bioskopu...

Posle dvadeset minuta probijanja kroz mećavu da se pređe 300 metara, što bi u normalno vreme značilo 5 minuta, polu-smrznut, polu-mokar ulazim u radnju. Bolje rečeno, radnjicu. Jedna od onih malih radnjica koje imaju skoro okrečen plafon, a ispod boje se nazire sloj starosti. Zbijeno, gusto, mesta ima za mušterije jedino ako radnik duboko uvuče stomak.
Ali ja sam uvek voleo takve radnjice. Imaju ono parčence duše, za razliku od ovih novih, urbanih hiper sport shopova, gde je sterilnije nego u bolnici. Prosto bi pomislio čovek da je ušao u operacionu salu VMA, koliko je čisto. Svakog momenta očekujem da pored mene prodje doktor u mantilu...
Ulazimo u radnju. Miris štavljene kože udara u mozak kao malj. Dočekuje nas prodavac, izlgedom me podseća na Hulka Hogana u mlađim danima, što po stasu, što po frizuri i bradi. Očekivao sa da će lik da bude neki paljenik, al' sam se zajeb'o za medalju. Kulturan i pristojan, retkost za prodavce po Kragujevcu.
- Imate li od ovih ovde Adidas, ovih crnih, slučajno i možda, broj 49?
- Nemamo...
- E, u pizdu materinu, jao ćale 'bem te u glavu, kad me i kako sklepa ovako sa nožurdom k'o dečji grob..
- Ali imam od ovih Najki 49, zadnji par mi ostao.

Da sam skočio, razbio bi glavu o plafon. Ili bi plafon puk'o od moje glavurde. Sve jedno, nešto bi bilo razbijeno.

-Daj 'vamo, kevo vadi taj ček od babe što je dala..E, a čisto da pitam, kol'ko koštaju?
-Trinaest hiljada dinara.

'Ladan tuš. Jebote, to je skoro cela plata.Jebote, osta' bez harda i reka opet, u pizdu materinu. Bre, ja jesam brljiv ko medved u proleće, al' nisam brljiv tol'ko da dam 13 'iljada za nešto što ću da ugazim za godinu dana. Volim ja da nosim dobre stvari, ali ne patim toliko, da bi narednih mesec dana glođao kuvane nogice od pileta čisto da bi nosio patike od 13 'iljada.

- Hvala, dobre su, ali stvarno neću da dam 13 hiljada za par patika. Ne ne želim, nego jednostavno Neću.
- Sačekaj minut samo da proverim nešto...Ovaj model je na sniženju, zaboravih na njega, ostao ovde među onima što se regularno prodaju, nije sti...
-Kol'ko?
- Sedam hiljada.
- Jel' primate čekove?
- Naravno, odloženo na mesec dana.
- Pakuj.
- Jel' hoćeš da probaš, čisto da vidiš dal'...
- Kume, pakuj i ne boj se za manastire.

Lepe gilje. Nike. Nisam nosio Nike od prvog razreda osnovne, što mu dodje, od '93. Air Max, sećam se k'o juče da je bilo kad sam ih uzeo. Zeleno-bele, ja onim jastučićima ispod pete. Koštaše đavo i oba bubrega onomad. Al' mi našao ćale ispod ruke od jednog drugara koji je držao neki sport šop, za veoma male pare. I još su bile original. Znam po tome, jer deda već osam godina okopava vinograd u selu sa njima, i još se nisu raspale.

I ove ne izgledaju loše. Čak mi se i sviđaju. Udobne su, i što je najbitnije, suve mi noge. Sad još samo da kupim onog 'Mustanga' što sam video kod jednog čiče u dvorištu i Bog da me vidi. A možda i 'oće, kako je lepo i klizavo napolju, a meni lepe i ćelave letnje gume na kolima. Ako zaginem negde, nek' mi epitaf na kamenu više glave bude: 'Sjebao se jer mu se probušila gumica'.