Smiraj

Poznajete li one trenutke mirne,
kad nema ni daška vetra da pirne,
kad se ni jedna grana ne njiše,
kad priroda drži dah i ne diše?

Kad nebo počinje boje da menja,
i od oblaka vam se prave priviđenja?

Kad možete čuti travu kako raste,
kad prestanu da lete laste,
kad se priroda umiri i stane,
i prva kap kiše nečujno kane?

Kad u pola belog dana padne tama,
i neka mačka majuče negde sama,
kad se lavež pasa utiša,
znajte da dolazi kiša.

Kad vidite bljesak munje,
i čujete prasak groma,
potražite najkraći put do doma.

Tad nastaje momenat najveće tišine,
sekundu pre nego što kiša line,
i vetar se sjuri sa visine,
može se čuti neki tajanstveni zvuk iz zemljine dubine.

Oslušnite veoma pažljivo tada,
i čućete nešto veoma bitno,
glasić tih, kao da govori detence sitno,
prvo slabo, a onda sve jače.

To je vaše srce,
i govori vam da li je srećno,
ili od tuge što ga mori,plače.