Remedy for my soul

Proteklih nedelju dve sam bio non-stop u nekoj gužvi. Stalno neka frka-panika, k'o da će svet da se sruši. Dolaze ljudi, kukaju kako im trebaju mašine gotove za juče. A ja non-stop kao da sam drogiran, samo gledam kako mi sve polako izmiče van kontrole. I posao, i vreme, i novac. Danas mi se baš desilo da nisam stigao da ubacim punjač od notebook-a u pakovanje. Skinuo lap sa police, updateovao antivir, i spakovao sve nazad. Sem punjača. Kako da i ne zaboravim, kad sam u isto vreme pakovao taj lap, instalirao drivere na drugom, pravio Apic za 64-bitnu Vistu, i objašnjavao dečku na praksi u servisu kako se čisti pasta sa Athlona 2400+. Jebi ga i ja se zabagovao. U jednom momentu sam 'teo sve da oteram u tri lepe pizde materine, da se spakujem i odem kući.

Ajd pregrmeh i nekako i današnji dan. Odem do frizera da mi od guzice napravi lice, i to prođe relativno bezbolno. Inače, već poslednjih godinu i po se šišam na jednom mestu, mali salon na uglu Karađorđeve i Kneza Miloša. Ko zna gde je, ne treba mu pričati dalje. Oni što ne znaju, neka potraže, momci odlično šišaju. Primetih da mi je kosa u zadnje vreme nešto postala talasasta, al' sam nedoumicu otklonio kad sam se šišnuo večeras. Ispostavi se da mi je glava talasasta, a kosa ravna.... A i nisu ni skupi.

Taman stigoh kući, da ubacim u kljun nešto bez ugljenih hidrata, kad munem, nema niš' gotovo. Ajd bar da sperem ove dlačice silne, kad munem x2, nema tople vode. Dok se zagreje voda, da napišem blog, munem x3, Vista BSOD-uje svaka 2 minuta k'o brljiva. Bili metnem te na neomašćen kurac, kad i napisa ovo izbagovano sranje, i metnem i sebe na još veći, onaj od crnca dokolenca, neomašćen kurac, kad i instalira ovo sranje. Vista is going to die tonite, u potpisu Windows XP+SP2 64 bit edition. Jbg, antologija Alfreda Hičkoka će morati da sačeka par dana, dok se ne sastavim sa novim sistemom, i ne skupim pare za net.

Ali pre nego što krenem u putešestvije u kojem će se pola mojih fajlova i živaca pogubiti, moram da se pripremim. Jedna flaša minakve, pola termosa sveže skuvane donkafe i paklo pljuga.Imam još dvanaest sati pre nego što odem na posao, noć je, a ja nosim cvikere za sunce :D.

I naravno Blackbird u izvedbi sjajnog vokalnog umetnika Boby McFerrin ( hvala kolezi-blogeru Ketchua na ovome predivnom otkriću ) na mobilno-prenosnom mp3 uređaju da svirucka u uvce, dok se hardovi prazne.

Ostajte mi zdravo, do sledeće prilike, da zajedno jezdimo šesetčetvorobitnim prostranstvom naše lijepe..Kulturoo, eve me...