Opet uhvatih sebe kako nešto radim noću. Opet pišem blog noću. Hvala Bogu, pa nije vrućina. To je jedan od razloga zbog kojih ne volim leto. Ne možeš kao čovek ni da se naspavaš od vrućine. Ništa gore ne postoji nego kad mi se čaršav zalepi oko tela. Mrzim taj osećaj, kao da te balsamuju živog, samo bez usijanog žarača u nosu.
Kad dođoh sa posla reših da popravim kevi neki ventilator, nešto zaglavljuje. Kretoh da ga rasturim na sitne činioce, kad mi iskliznu šrafciger iz ruke od znoja. Videh da neće na dobro da izađe, pa reših da ostavim to za malo hladnije sate. Definitivno ima da napravim neko sranje ako budem radio nešto po vrućini.
Sad kad je malo zahladnelo, i kad mi se ovaj moj čip ispod skalpa malo razladio, sedoh da napišem nešto pametno, mada me nešto neće večeras. Koliko god se trudio, samo neke gluposti mi padaju napamet. Ali opet, ovo je ipak mesto gde mogu svome jeziku da pustim na volju i da me boli briga dal' će ko da se uvredi ili da mi zameri. Stoga...vežite pojaseve, polećemo....
Završih sa poslom danas kao po običaju, i zapalim do ortaka da ga sačekam da zatvori radnju, isto kao po običaju. Posle klasične razmene neuspeha na današnjim radnim zadacima, rešismo da malo iskuliramo na stepeništu ispred njegove radnje, i razgledamo mlađan i lep svet što cirkuliše tuda. Završili se časovi, razmilela se dečurlija iz srednjih škola, samo štrikaju niz ulicu.
Gledam pojedine pojedinke, i strašno mi raste libido :). Sad će odma' da skoče svi, svinjo, stoko, šovinisto, feministo, geju (wtf bre?)...Danas ništa ne smeš da kažeš, a da se neko ne nađe uvređen i ozlojeđen. Svi su mi kao nešto fini, kulturni, a ovamo kao ne bi rado sa parom napupelih devetnaestogodišnjakinja iznajmili sobičak u nekom motelčetu i igrali igre bez granica dok ne svane rujna zora. Da se ne lažemo, volim bre kad vidim neku malu, lepu, sa sisama kao zrele dinje i guzom kao jabuka, prosto mi je drago i milo što sam tako nešto video, i odmah zaboravim, na trenutak, sva sranja koja su mi se izdešavala tog dana i koja će tek da me stignu.
Žene ne treba gledati samo kao seksualni objekat, ali ponekad mi je sasvim dovoljno samo i to. Ipak ponekad prorade instikti i zaborave se svi maniri, pa se izbečiš kao vukodlak u nastajanju i zaigraju ti muskuli na vratu. Srce krene da lupa ludački, mislim, iz grudi će izleteti, a i mislim da ga i ona što prolazi čuje.
Kosa dužine do polovine leđa, boja mešavine lišća u jesen i pomorandzine kore, sa nekim čudnim odsjajem, čelo visoko, belo, kao deo oblaka da je tu smešten, oči jako zelene, sa malim suncem u njima...Ruke nežne, tanke, kad te dodirne kao malo mače kad te pipne repom, mešavina milovanja i nežnog povetarca..Strah me je duže od par sekundi gledati, da je ne isprljam pogledom...Usne boje trešnje koja tek počinje da zri, blago rumene, jasnih crta, iako tu prestaje granica realnog i počinje dodir snova...Počinje da me hvata neka drthavica, svako vlakno u mom telu vibrira kao ludo...Vreme kao da je prestalo da teče, i čini mi se da taj momenat traje večno, dok polako prolazi pored mene..Telo kao da je vajao neki starogrčki skulptor, nigde ničega previše, ni premalo, skladno, skoro perfektno...Čini mi se da će mi pluća eksplodirati, koliko dugo držim dah...Polako prolazi rukom kroz kosu, i svaka vlas se ocrtava na njenoj beloj koži, i od svake se odbija jedan zrak sunca, zasenjujući sve okolo...Polako je pratim pogledom, dok odlazi lagano...Palim cigaretu, i vučem jedan jak dim, dok nikotin počinje svoje opijajuće dejstvo, polako dolazim sebi, i trudim se da što bolje zapamtim ovaj trenutak...
Da nije leto pomislila bih da je prolece :) ali dobro, lepo je videti nesto lepo ;)
ReplyDeleteVolim da kazem - jos lepse je u nekome pronaci nesto lepo sto niko do tad nije video ;) e to su pravi umetnici, svaka cast Grcima i njihovim sklupturama, i prirodi na njenoj lepoti, ali ajde budi umetnik ;)
..skijanje na vodi ... ;)